Стари град је језгро културно-историјског наслеђа Улциња. На горњем платоу тврђаве, тик уз северну капију, налази се градски музејски комплекс. На том подручју налазе се најзанимљивији историјски споменици Улциња. Ту је и црква-џамија претворена у музеј у којој су изложени сви налази из Старог града. Посебно се истичу: антички постамент са грчким натписом богиње Артемиде, античка камеја са представом богиње Атене са шлемом, две секире из бронзаног доба скадарско-далматинског типа. У лапидаријуму су изложени јонски капител, делови циборијума из Мале цркве из 9. века и предмети из турског периода. Непосредно иза музеја је Балшићева кула, чији се простор данас користи као галерија. Испред њега је мали трг, некада Трг робова, окружен казаматима (волтима) ревелина. На улазу је Равелин рампа, а наспрам ње високи Балани зид из венецијанског доба. Испред улаза у музеј налази се турска чесма из 1749. године.novirednovirednovirednoviredУ близини се налази Етнолошки музеј са веома богатом збирком експоната. Многи сокаци воде до доњег платоа тврђаве. Испред јужног улаза у град налазе се темељи Богородичине православне цркве из 12. века, која је касније претворена у католичку цркву Светог Марка.novirednovirednovirednoviredНешто даље налази се турска барутана комора из 18. века покривена неправилном куполом. На месту где је данас била Млетачка палата, налазили су се остаци зграде за коју се верује да је у време млетачке владавине било седиште градског гувернера. Због њене лепоте и функционалности, каснији владари су палату користили као двор.novirednovirednovirednoviredНедалеко од Венецијанске палате налази се палата Балшић, која се заправо састоји од велике венецијанске зграде.novirednovirednovirednoviredСтари град Улцињ угостио је као затвореника познатог шпанског писца Мигела де Сервантеса, који је касније написао светски познати роман „Дон Кихот“. Пошто се град звао Цита ди Долцинио, Сервантес је свог јунака назвао „Дон Кихот“ своју љубавницу Дулсинеју, која је носила име града у којем је био затворен 5 година. И данас у Улцињу постоји трг на којем су се окупљали и трговали робови, а зове се Трг робова или Сервантесов трг.

Плитвичка језера су најстарији и највећи национални парк у Републици Хрватској. Парк се налази у планинском подручју Хрватске, између планинског ланца Мала Капела на западу и северозападу и планинског ланца Личка Пљешивица на југоистоку.novirednovirednovirednoviredСвојом изузетном природном лепотом ово подручје је одубек привлачило љубитеље природе, а већ 8. априла 1949. године проглашено је првим националним парком у Хрватској. Процес седиментације, којим се формирају седрене баријере и стварају језера, представља јединствену универзалну вредност за коју су Плитвичка језера 26. октобра 1979. године добила међународно признање уврштавањем на Унескову листу светске баштине. Године 1997. границе националног парка су проширене и данас се простире на површини од нешто мање од 300 км2.novirednovirednovirednoviredЈезерски систем се састоји од 16 именованих и неколико мањих неименованих језера, каскадно прелазећи једно у друго. Због геолошке подлоге и карактеристичних хидрогеолошких услова, језерски систем је подељен на Горње и Доње језеро. Језера се завршавају у импресивним водопадима Саставци, са реком Кораном која извире у подножју водопада.novirednovirednovirednoviredНационални парк Плитвичка језера нуди посетиоцима седам различитих рута за обилазак језерског система и четири пешачке стазе. Парк је отворен за посетиоце током целе године.