Његошев маузолеј налази се на самом врху планине Ловћен, тачније на 1660 метара надморске висине, на Језерском врху. Маузолеј је подигнут као вечна кућа Петра II Петровића Његоша. Његош је био владар Црне Горе, песник, владика и оличење изузетно храброг човека који је хтео да ослободи свој народ ропства и да га економски, друштвено, културно и духовно уздигне. Владика је често одлазио на Ловћен да са врха планине посматра прелепу Боку, одакле се отвара један од најлепших погледа на невесту Јадрана. Пошто је био веома мудар човек, Његош је тражио да његова вечна кућа буде на другом највишем врху Ловћена, а да се највиши врх остави као вечно почивалиште већег владара Црне Горе од њега самог. Тако би се урадило, а оног господара, бољег од Његоша, који ће се ту одмарати, још увек чека највиши врх Ловћена.novirednovirednovirednoviredПре свега, овде је по налогу Његоша подигнута капела, где је желео да почива. Капела је срушена у Првом светском рату (јануар 1916), а обновио ју је краљ Александар Карађорђевић 1925. После Другог светског рата, новоформирана власт у Црној Гори је срушила капелу и уместо цркве подигла маузолеј.novirednovirednovirednoviredПознати вајар Иван Мештровић направио је скицу маузолеја, а прича се да никада није доживео своје дело на врху планине. Постоје разне приче о томе колико је Иван Мештровић плаћен за уређење маузолеја. Према многим изворима, ово је био један од најскупљих пројеката у тадашњој Југославији.novirednoviredМаузолеј је отворен 1970. године, јер је градња неко време била заустављена. Његош је првобитно сахрањен у Цетињском манастиру, до завршетка маузолеја. До врха маузолеја води узак пут за аутомобиле (од села Његуши) и тачно 461 степеник, што представља број стихова у познатом Његошевом књижевном делу „Горски вијенац“.

Пераст је сигурно једно од најчуднијих, а по својој историји једно од најљепших мјеста у Бококоторском заливу. Данас га често називају најмирнијим градом у Боки. Његове уске уличице и бројне, углавном напуштене ренесансне и барокне палате, свједоче о некадашњем богатству Бококоторског залива, али и о данима када су његови становници некада водили раскошан живот.novirednovirednovirednoviredПераст је некада био град помораца, а по томе се знало и ван простора Црне Горе. И данас можемо видети да се истичу чувени камени смештени и капетанске палате. У Перасту има 16 сачуваних палата, међу којима је и барокна палата Бујовић на самом улазу у Пераст. Остале палате су: Бронза, Шестокриловић, Мазаровић, Баловић, Вишковић, Павловићини, Мартиновић, Змајевић и др.novirednovirednovirednoviredСви они представљају 12 перашких братстава (родова). Док се уз Пераст даноноћно чуо звук корака, и док се улицама могло видети како шетају даме богаташа и заљубљене девојке, у пераштанским увалама пристајале су стотине једрењака. , а Пераст је данас углавном напуштен град, са једва 360 становника. Иако је ситуација таква, Перастом треба прошетати, испунити се духом ренесансе и барока. Пераст током зиме има више сунчаних сати него позната туристичка места на Азурној обали.novirednovirednovirednoviredИако не нуди много догађаја, Пераст је током лета прилично занимљив. Током јула и августа ту се дешавају разне свечаности попут традиционалне Фасинаде – ритуалне поворке баржи и хвалиса, које са собом носе камење које се потом ставља на острво Госпе од Шкрпјела. У јулу се одржава Фасинада. Пераст је у августу домаћин манифестације – Сусрети клапера – на којој се такмичари – пјевачи такмиче у традиционалном пјевању које је присутно на дијелу Медитерана који иде од Далмације до Црне Горе. Због недостатка плаже, обала Пераста није погодна за плажни туризам.